Hormon grelin, krivac za povećanje apetita i gojaznost

Gubitak kilograma – Ništa ne može tako brzo da propadne kao GUBITAK KILOGRAMA
*video i tekst*

Gubitak kilograma - program mršavljenja - Milica Mihailović Mentor lične transformacije

GRELIN, hormon gladi, stimuliše mozak da šalje signal da treba da jedemo, a hormon LEPTIN odgovoran je za skladištenje masnih naslaga.

Šta se dešava kada hormoni grenil i leptin nisu u ravnoteži?

Gojaznost je, prema statističkim podacima, ozbiljan problem savremenog čoveka, jer iz njega proističu ozbiljna oboljenja koja su velika opasnost po zdravlje. Dok jedni razlog pronalaze u nedovoljnoj istrajnosti da se odupru primamljivom mirisu i ukusu hrane, drugi za gojaznost okrivljuju hormone. A da li je istina nedge između?

Gojaznost je hronična bolest koja nastaje zbog uvećanja masnog tkiva, koje onda kao takvo bitno menja svoju funkciju.

Funkcije masnog tkiva su mnogobrojne, i daleko prevazilaze onu osnovnu – deponovanje energije za gladna vremena. Promenjena funkcija u osnovi znači bitno izmenjeno lučenje hormona i nekih drugih biološki aktivnih supstanci , a to onda remeti funkciju mnogih drugih organa na koje ove supstance deluju.

Kod gubitka kilograma statistika je neumoljiva

Masno tkivo nije kanta masti, to je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Ključni hormon, ali ne i jedini koji luči masno tkivo, jeste leptin, odgovoran za smanjenje apetita, otkriven je davne 1994 godine, ali još uvek predmet intenzivnih istraživanja. Pored leptina, svaka masna ćelija luči preko dvadeset supstanci, poznatih kao adipocitokini, a one onda utiču na regulaciju krvnog pritiska, ali i na rad drugih žlezda i organa kao što je pakreas, jajnici i mozak.

U kakvoj su vezi hormon grelin i gojaznost - Milica Mihailović Mentor lične transformacije

Manje leptina, više gladi

Porast nivoa leptina, daje informaciju mozgu da je organizam sit i apetit se smanjuje, dok pad nivoa signalizira mozgu da je organizam gladan i apetit se stimuliše. Rečju, on pomaže mozgu da napravi ravnotežu između unosa i potrošnje hrane. Ovaj mehanizam funkcioniše besprekorno kod normalno uhranjenih, negojaznih osoba.

Leptinska rezistencija slična insulinskoj rezisteniciji

Kod gojaznih osoba postoji tkz „leptinska rezistencija“, slična insulinskoj rezisteniciji, pa kod njih nivo leptina mora da ima mnogo veće koncentracije kako bi ispoljio svoje dejstvo. To je svojevrstan paradakos, jer iako ga ima u zavidnim količinama zbog viška masnog tkiva koje ga luči, on nije u stanju da obuzda apetit osobe koja žudi za hranom.

Nažalost, u toku i posle brzinskih i radikalnih dijeta, nivo leptina u krvi opada, a kako se smanji njegova koncentracija, tako se pojačava apetit i usporava metabolizam, što najbolje objašnjava zašto osobe koje su bile na ovakvim dijetama brzo nadoknade izgubljene kilograme.


Dakle, nameće se pitanje šta to možemo da uradimo da savladamo leptin?

Jedno rešenje je smanjenje težine, uz zdravu, kontrolisanu dijetu, bez vraćanja izgubljenih kilograma.

Svaki povraćaj kilograma zasigurno dovodi do povećanja broja masnih ćelija i pogoršanja funkcije leptina. Dakle, izbegnite „jo-jo“ efekat po svaku cenu, primenite dijetu samo jednom, što znači da ona mora da postane vaš način ishrane do kraja života.

Grelin reguliše apetit

Još jedan hormon koji diktira koliko hrane ćemo jesti zove se grelin. To je hormon gladi ili apetita i luče ga ćelije želuca, pa zato se i kaže da sve kreće iz stomaka.

Dok smo gladni nivo grelina izuzetno je visok. Kod normalno uhranjenih osoba, nivo grelina za vreme obedovanja drastično pada, dok kog gojaznih osoba njegov nivo ne opadne dovoljno da bi mozgu signalirao da su siti.

Kod njih grelin toliko izmeni svoju funkciju, da takva osoba ne može da izdrži glad, pa čak iako je jela sat vremena pre toga. Zato je vrlo važno da se količina masnog tkiva svede u granice normale, da bi i lučenje leptina, grelina, ali i drugih važnih supstanci, takođe, bilo u granicama normale.

Kako hormon grelin utiče na gojaznost - program mršavljenja - Milica Mihailović Mentor lične transformacije

Tu lekciju naučnici su naučili iz operativnog lečenja gojaznosti- tzv. „barijatrijske, metaboličke hirurgije“, pa nakon operacije smanjenja želuca, aktivnost grelina se manje-više normalizuje, i to je jedno od objašnjenja zašto je ova metoda toliko efikasnosti u lečenju gojaznosti i njenih pratećih oboljenja..

Fizologija delovanja hormona je jasna, ali da li psiha može da ih nadjača? Da li, ako smo dovoljno rešeni i odlučni, možemo da istrpimo glad i pobedimo hromone?

Kod ljudi koji nisu gojazni hromoni koji su ključni za regulaciju gladi i sitosti, nisu ni promenjeni. Drugim rečima, hormoni nikako nisu ni odgovorni za te razne izlete sa hranom koji su podstaknuti nervozom, nezadovoljstvom , dosadom, hedonizmom… Rešenje je prepoznati svoje lože navike i raditi intenzivno na njihovoj promeni.


Ipak, postoji jedna caka koju možete da primetnite odmah.

Ustanite, ne mojte da ležite po ceo dan, jer postoji ozbiljna hipoteza koja kaže da naša unutrašnja vaga koja meri rezerve i funkcioniše samo u uspravnom položaju.

Ona tada šalje signale mozgu koji kaže “smanji unos, povećaj aktivnost, rezerve su ti popunjene i obrnuto“. A u ležećem i sedećem položaju ovaj vaš pomoćnik ne funkcioniše.


Sve ide iz mozga.

Mozak dešifruje i usmerava sve poruke koje organizam šalje. Na osnovu informacija koje dobija iz masnog tkiva, želuca i creva, mozak šalje signale koje prepoznajemo kao glad ili sitost. Pri tome, rukovodi se samo jednim ciljem a to je da organizam bude snabdeven dovoljnom količinom energije za normalno funkcionisanje svih organa u skladu sa uslovima u kojima se nalazi.

Kada su signali „pogrešni“, zbog neusklađenih hormona i signala, nastaje kuršlus i kilogrami počinju da se gomilaju.

Pogledajte i poslušate ceo video. Tu sam sve detaljno objasnila

Volim vas vaša Milica

Pogledajte i druge blog postove

Load More Posts

Dobar program mršavljenja je kreiran tako da svako bez obzira na broj kilogram i broj godina može trajno da smrša.

SVAKO ZASLUŽUJE SREĆU I ISPUNJEN ŽIVOT

PRIJAVI SE
2020-04-26T23:40:48+00:00